Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Prilagođavanje preduzeća promenama obima proizvodnje". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Visoka poslovna škola

strukovnih studija

Novi Sad

Seminarski rad iz upravljanja i kontrole troškova

Prilagođavanje preduzeća promenama obima proizvodnje

Novi Sad, 2010.

SADRŽAJ:

I. UVOD            3

II. METODE PRILAGOĐAVANJA KAPACITETA   5

1) VREMENSKO PRILAGOĐAVANJE     5

2) KVANTITATIVNO PRILAGOĐAVANJE 8

III. ZAKLJUČAK 10

LITERATURA     11

UVOD

Prilagođavanje tražnji intenzitetom proizvodnje sprovodi se uz najmanje organizacione promene. Pri takvom prilagođavanju kapacitet i vreme proizvodnje su konstantne veličine. Promenom intenziteta ostvaruje se intenzivnije korišćenje kapaciteta i radnog potencijala (smanjuje se rasuti rad, odnosno neproizvodno trošenje radne snage), čime se povećava produktivnost rada koja se približava proizvodnoj snazi rada (objektivno moguća produktivnost). Ova mogućnost je realna samo kad postoji mogućnost ubrzanja tehnološkog procesa (reč je o nižim vidovima organizacije rada). Povećanjem intenziteta proizvodnje povećavaju se direktni troškovi materijala, koji treba da se povećaju u proporciji sa obimom proizvodnje. Međutim, povećanjem inteziteta trošenje materijala redovno je veće od tehničkih normativa. Slično je i sa trošenjem režijskog materijala, a češće su i lomovi i kvarovi alata i mašina. Otuda ovi troškovi umesto proporcionalnosti prelaze u progresiju.

Kada je reč o troškovima radne snage, oni se degresivno menjaju, jer opada utrošak radne snage po jedinici radne snage. Troškovi kapaciteta se takođe menjaju u degresiju, što u celini ima za posledicu degresiju ukupnih troškova. Ovi troškovi su degresivni, samo u slučaju da direktni troškovi ostanu degresivni ( ne prelaze u progresiju ), a da fiksni troškovi ostanu neizmenjeni. Ako pak, varijabilni troškovi pređu u progresiju, a ukupni troškovi i dalje su u većoj degresiji zbog degresije troškova radne snage usled povećanja produktivnosti rada i zbog fiksnih troškova kapaciteta, tada ukupni troškovi imaju predznak degresija. U slučaju potpunog iskorišćenja kapaciteta fiksni troškovi postaju neutralni, pa progresija varijabilnih troškova prenosi se na progresiju ukupnih troškova.

Smanjenje tražnje dovodi do progresije relativno fiksnih i fiksnih troškova zbog remanentnosti ukupnih troškova. Ovo zbog toga što raste učešće neiskorišćenja kapaciteta u ukupnim fiksnim troškovima. Sve to ima za posledicu porast prosečnih troškova. Bolje iskorišćenje kapaciteta dovodi do sniženja prosečnih troškova. Preduzeće intenzivno kapitalom, sa velikim učešćem fiksnih troškova u ceni koštanja, pri ozbiljnijim promenama u iskorišćenju kapaciteta, imaju naglašenu progresiju ili degresiju ukupnih ( prosečnih ) troškova u zavisnosti od intenziteta promene iskorišćenja kapaciteta. Pošto ukupni fiksni troškovi ne utiču na izmenu mase ukupnih troškova to prilagođavanje intenzitetu ima za posledicu, pri izmeni iskorišćenja kapaciteta, promenu visine prosečnih troškova po jedinici proizvoda. Smanjenjem praznih hodova, rigoroznijim održavanjem mašina i boljom organizacijom rada mašina može se opšti stepen zaposlenosti da pomeri naviše i time smanji fiksne troškove po jedinici proizvoda.

...

 

------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]